“Великий Русский Исход” / “Great Russian Exodus”

“Великий Русский Исход” / “Great Russian Exodus”

Воспоминания митрополита Виталия (Устинова) о “Великом русском исходе”

В октябре 1920 г., когда последняя возможная борьба с безбожниками-коммунистами на Юге России была закончена, генерал Врангель вышел из Крыма с большой частью русского народа в полную неизвестность.

Тогда с Крымкого побережья вышло до 250 крейсеров, миноносцев, подводных лодок, обычных кораблей, барж, которые тянули буксиры и прочих судов. Все люди, желавшие уйти, могли уйти. Самая трогательная картина была, когда жители Севастополя пришли на пристань провожать нас в неизвестность. Священники совершили молебен, все встали на колени – мы прощались со своей Родиной. Но с нами была икона Курской Божией Матери, с того времени ставшая путеводительницей русского рассеяния.

Тогда из Крыма вышло несколько сот тысяч человек. Я был тогда еще совсем маленьким мальчиком и находился в Феодосии, куда за три месяца до эвакуации мама меня определила в кадетский корпус, организованный генералом Врангелем. Неожиданно нас привели на корабль и мы вышли в море. Я уже тогда знал географию и понимал, что мы плывем вдоль турецкого берега, и надеялся, по своей детской наивности, что сейчас мы свернем направо, в Севастополь, и я приеду к себе домой, к маме.

Но вот, я смотрю, корабль равняется с севастополькой бухтой, но почему-то не поворачивает направо, а тихонечко поворачивает все больше на юг. Я понял, что мы уходим из России. Эти моменты были для многих ужасны : люди плакали, а все люди, провожавшие нас в Севастополе, так и стояли на коленях на пристани.

Так мы простились со своей Родиной. С нами тогда вышло до тридцати архиереев, безчисленное количество духовенства, почти вся Белая Армия. Причем Армия вышла налегке, по-походному, со своими винтовками. Больно было видеть, как казаки плакали, когда оставляли своих лошадей на берегу, на произвол судьбы.

Прибыли мы этой огромной армадой кораблей в Константинополь. В то время Константинополь был оккупирован иностранными державами. Они ужаснулись, когда увидели все эти русские корабли, прибывшие на рейд, при этом на всех наших кораблях были вывешены флаги, говорящие о том, что на борту есть больные, что нет воды и хлеба. Никто не знал, что с нами делать. Самых маленьких взяли с кораблей, выкупали, так многие из нас мучались от вшей.

Поначалу ни одна нация не хотела нас, русских беженцев, принимать в свои страны. Приняли нас сербы, которые и сами испытали страшное бедствие: германская армия прошла через Сербию и опустошила ее. Но все-таки по воле своего короля Петра, а потом и Александра, Сербия приняла нас первая. И вторая приняла нас Германия – наш бывший враг, а потом стали принимать Англия, Франция и другие страны. Некоторые сразу уехали в Южную Америку.

Так мы рассеялись повсюду, абсолютно нищие, ибо эвакуация произошла внезапно, так как пролив Сиваш (в Крыму), где обычно была соленая вода, внезапно замерз, и красная армия смогла перейти его пешком. А до этого белогвардейцам было легко защищать Крым так как был только маленький перешеек, а с обеих сторон его вода. Таким образом держались мы очень долго, не давая возможности захватить красным весь Крым.

Так мы рассеялись по всей вселенной. И теперь нет такой страны, нет такого города, где бы не были или русские, или их косточки. За эти 70 лет мы сохранили Церковь Православную во всей ее чистоте, мы сохранили русскую традицию. Мы – люди грешные, у нас, к сожалению есть страсти, у нас есть свои большие и малые грехи, но мы никогда не изменяли Христу, мы никогда не изменяли Церкви Христовой. В этом нас никто не может обвинить. Мы сохранили все то, чем жила христианская Россия тысячу лет. Вот это наше лицо.

В эмиграции был цвет русского общества, множество князей, титулованных лиц, дворян, офицеров, простых русских мужичков и солдат. И вот, все эти люди не имели возможности работать за границей по своей профессии, хотя многие прекрасно владели иностранными языками. Генералы подметали улицы … но честь и слава им, нашим Родителям, что они воспитали нас, детей, должным образом. И уже дети их были докторами, инженерами, адвокатами.

Хотя мы и вышли из Отечества совершенно нищими, но теперь нет ни одной страны, ни одной столицы, гле бы не возвышался наш, русский, православный храм. Мы их воздвигли, как бы из ничего. Сначала мы молились в бараках, в пещерах, в наемных маленьких комнатушках, в бывших гаражах, где только можно было найти уголок. Постепенно мы вышли из этих трущоб и стали строить свои храмы. Вот это – честь Белой Русской Эмиграции : она вышла нищая, но она возстала. Между нами много ученых, между нами минимальное количество преступников – это говорит официальная статистика.

Наша русская оцерковленная эмиграция живет с честью, она уважаема даже врагами. Но нас мало кто любит, потому что мы ни на какие компромиссы не идем, мы не входим ни в какие подозрительные организации. Мы несем иго Христово. Если в России подняла голову русофобия, то-есть ненависть против православного и национального русского самосознания, то тем более она существеут и здесь. Что значит русофобия ? Это вовсе не русофобия, это Христофобия. Наш русский народ очень глубоко воспринял христианство, вся наша культура пронизана Православием. Посмотрите хотя бы на наши пословицы, наши книги пословиц можно назвать “народным евангелием”.

Старая эмиграция имеет свои многочисленные недостатки, но мы никогда не изменили Истине и Правде. Вот это наше знамя. И потому, когда к нам сейчас приезжают русские люди из России, мы их принимаем с радостью, видим в них русских людей, хотя и среди них иногда бывают обманщики. Но всем новоприезжим мы стараемся помогать сколько можем, ибо мы помним свое бедственное состояние 70 лет назад.

И вы, новые эмигранты, которые по разным причинам пришли сюда, держите высоко честь русского православного рассеяния. Будьте с нами во всем, будьте честны, будьте миссионерами. Где бы вы не были, например, на работе, если вы будете честными с людьми, то своим поведением вы будете миссионерствовать. Если вы будете верующими порядочными людьми, то вас будут уважать.

Сначала будут смеяться, что вы креститесь перед едой или после еды, потом, может быть, будут вас гнать, но в итоге вас все-таки будут уважать. Почувствуют в вас человека, на которого можно положиться, человека, который боится только Бога и больше никого. Такому человеку всегда будут доверять, и таких людей мало, это исключительные люди. Вот и будьте в числе этих людей. Ничего особенного вы не будете делать, вы просто будете верующими, честными людьми, которых так мало осталось во всем міре. Вот мое вам завещание…

Еще хочу сказать вам: чаще причащайтесь, потому что только Бог, если Он будет в вашем сердце, силен вам помочь. А чтобы Он был с Вами, надо прибегать к Церкви и ее таинствам. Христова Церковь непобедима и если вы будете на корабле этой непобедимой Церкви, то и вы тоже будете непобедимы. Будьте со всеми людьми любезными и даже ласковыми, никого не осуждайте, но свою веру сохраняйте и своей веры не уступайте никому и ни за что. Лучше умереть, чем изменить Истине, то-есть Христу. Вот вам мое краткое завещание, и прошу вас так мыслить, так чувствовать и так жить.

Публикуется по звукозаписи беседы митрополита Виталия, проведенной им в Леснинской женской обители во Франции в 1996 г.


Memories of Metropolitan Vitaly (Ustinov) of the “Great Russian Exodus”

In October 1920, when the final battle with the godless communists in the South of Russia was over, General Wrangel left Crimea with a majority of the Russian people found there to the utter unknown. Up to 250 cruisers, destroyers, submarines, common ships, barges, tugboats and other vessels left the shores of Crimea.

Everyone who desired to leave were able to. It was the most moving tableau to see the residents of Sevastopol flocking to the port to bid us farewell. Priests performed moleben services, everyone sank to their knees—we were making our farewell to our Homeland. But the Kursk-Root Icon of the Mother of God “of the Sign” was with us, and since then it has become the Guide of the Russian diaspora.  

Several hundred thousand people left Crimea. I was then still a young boy and lived in Feodosia, where my mother sent me three months before the evacuation to enroll in the cadet academy established by General Wrangel. Suddenly we were boarded onto a ship and we set out into the sea. I already knew geography by then and understood that we were following the Turkish coast, and hoped in my youthful naivete that we would turn right, towards Sevastopol, and I would then go home to my mother.

But as I watched, the ship passed the port of Sevastopol without turning right, but turned gently towards the south. I understood then that we were fleeing Russia. Those moments were horrifying: people wept, and the people in the port were still on their knees.

And so we bade goodbye to our Homeland. Some thirty bishops left with us, uncounted clergymen, almost the entire White Army. By the way, the army left without baggage, as though on a military campaign, with their rifles. It was painful to see Cossacks weeping as they left their horses on shore, abandoned.

We arrived in Constantinople with this massive armada of ships. At the time, the city was occupied by foreign soldiers. They were shocked when they saw all these Russian ships, as though on a raid, though the ships all flew colors indicating that they contained ill people and that there was no food or water. No one knew what to do with us. The smallest children were taken off the ships and bathed, since many of us suffered from lice.

At first not one nation welcomed us Russian refugees. The Serbs then took us in, who had themselves suffered a great calamity: the German Army had just looted the Serbian land. But still, by the command of their King Peter, then King Alexander, Serbia was the first to take us in. The second was Germany—our former enemy, and then England, France and other countries.  Some immediately departed for South America.

So we were scattered everywhere, absolutely destitute, because the evacuation happened suddenly, once Sivash Bay (in Crimea), which was usually a salt-water body, unexpectedly froze, and the Red Army was able to cross it on foot. Before this, the White Guard was easily able to defend Crimea, since there was a narrow isthmus surrounded on both sides by water. Thus we were able to hold off for a long while and prevent the Reds from taking Crimea.

Finally, we spread out throughout the world. There is no country, no city where there are no Russians, or at least their dry bones. Over these 70 years, we preserved the Orthodox Church in all her purity, we kept the Russian tradition. We are sinners, we suffer from our own passions, sadly, we have great and small sins, but we never once betrayed Christ, we never betrayed the Church of Christ. No one can accuse us of that, this is the face of our society.  

The flower of Russian society went into the emigration, a great many princes, titled aristocrats, nobles, officers, simple Russian peasants and soldiers. And these people were unable to find work abroad in their own professions, though many spoke other languages fluently. Generals were relegated to sweeping streets… but to them goes the glory and honor, to our Forebears, for they reared us children properly. Their children then went on to become doctors, engineers, lawyers. Though we fled our Fatherland in utter poverty, now there is no nation, no capital, where our Russian Orthodox churches haven’t been erected. We built them as though from dust.

At first we prayed in barracks, in caves, in rented rooms, old garages, wherever we could find a quite spot. Gradually we left these slums and began to build our own churches. This is the honor of the White Russian Emigration: she emerged poor, but rose up again. Among us are many scholars, we have very few criminals among us—this is all shown in official statistics. Our church-going Russian emigration lives honorably, we are respected even by our enemies.  

We are not much loved, because we do not give in to compromise, we don’t join suspicious organizations. We carry the yoke of Christ. If Russophobia even reared its ugly head in Russia, that is, hatred for the Orthodox Christian and national Russian self-identity, then moreover does it exist here. What is Russophobia? It is really Christophobia. Our Russian people very profoundly adopted Christianity, our entire culture is immersed in Orthodoxy. Look at our native proverbs, there are entire collections which could be called “the gospel of the people.”

The old emigration certainly has many faults, but we never betrayed the Truth. This is our banner. And so when people from Russia today come here, we receive them joyfully, we see in them our own Russian people, though there are some scoundrels among them. But we try to help all new immigrants to the best of our ability, for we remember our own calamity 70 years ago.

And you recent emigres who came here for various reasons, hold high the honor of the Russian Orthodox diaspora. Be together with us in all things, be honest, become missionaries. Wherever you may work, for instance, by your behavior you will be like missionaries. If you are believing, proper people, you will be respected.

At first they may laugh that you make the sign of the cross before a meal, they may even in the end drive you away, but you will still be respected. They should sense in you a person to be trusted, relied upon, who fears God and nothing else. Such a person will be trusted always, people such as this are few and far between, these are exceptional people. You yourselves be among them. You will not do anything remarkable, you will simply live your faith, in honor; such people are rare in the world. This is my final wish for you.

Also I would like to say: commune of the Holy Gifts often, because only God, if He lives in your heart, has the power to help you. And for Him to be with you, you must come to the Church and to the Mysteries. The Church of Christ shall never be defeated, and if you are aboard the Ship of the unstoppable Church, you yourselves will never be defeated. Be kind to all people, and even tender, do not condemn anyone, but preserve your faith and do not concede anything to anyone. Better to die than to betray the Truth, that is, Christ. Here is my brief legacy for you, and I ask that you both think this way, and live this way.

From a recorded conversation with Metropolitan Vitaly held at Lesna Convent in France in 1996.

“Великий Русский Исход” / “Great Russian Exodus”